Showing posts with label Milan Todorov. Show all posts
Showing posts with label Milan Todorov. Show all posts



Zora se otegla do kasno u noć.

Pre rata narod je bio nezadovoljan jer je bio obespravljen,
a danas je s pravom nezadovoljan.
 
Mi smo svima prijatelji,
bilo to nekom pravo ili ne.

Kod nas nema cenzure,
ali to neodgovorni pojedinci koriste da kažu i ono što se ne sme.

Ne može zemlja tek tako da propada.
Za to postoji sistem.
 
Bio je spreman da padne za svaku ideju.
Tako se uzdigao.

Ideja je pogođena.
Još dok je bila u glavi.

Tamo gde nema lepše tice od prasice,
čovek mora biti svinja da bi poleteo.

Ne mogu da idem vašim stopama.
Ja nosim veći broj cipela.

Uvek je nastojao da bude što bliže životu.
Naročito dok je još bio živ.

Obraz vam je sačuvan.
Sa stražnjice je uzeto parče kože.

Pobeda je ubedljiva,
a i mi smo sve više ubeđeni u to.

Na moje oči ostvarene su velike pobede,
zato mi nije žao što sam postao slepac.

Koliko je lomača potrebno
da bi se rasterao mrak?

Njegovo delo je trajno.
Kao smrt.

Neprijatelj kod nas nema šta da traži.
Mi smo njega prvi pronašli. 
 
Bio bih i ja u prvim borbenim redovima,
ali nemam svečanu pozivnicu.

Moždane vijuge su krive.

Bilo je ljudi koji su znali više od njega,
ali je on bio mudriji.

Sloboda je lančana reakcija.

Koliko je rukovodilaca potrebno uhapsiti
da bi se u zatvoru osnovala partijska ćelija?

Glasa se dizanjem dva prsta,
ali vas molimo da ništa ne preduzimate na svoju ruku.

Ništa ne brinite!
Bili smo mi i u težim situacijama
pa nismo znali izlaz.
 
Nema bolje budućnosti.
Naša budućnost je najbolja.

Nasukali smo se.
To se uzima kao dokaz da kriza nije duboka.

Ako nada umire poslednja,
pokopaće nam je besmrtnici.

U socijalizmu su dva i dva četiri.
U kapitalizmu takođe.
Ali, kakva razlika!

Naši bogovi su kao antički,
s tom razlikom što nisu lepi, snažni i mladi.

Broj sumnjivih raste iz dana u dan.
Naročito zabrinjava činjenica da su to sve ista lica.

Sunce se ponovo rađa,
iako je već jednom svanulo da bolje ne može biti.

Ako su grafiti umetnost zidova,
šta je onda robija?

Svi koji neštop znaju da se jave policiji.  

Pre rata je rasturao partijsku štampu,
a posle rata čitave redakcije.

Među onima koji su silovali našu lepu zemlju,
kako se čuje, ima i zavedenih.

Dobar glas daleko se čuje,
loš još dalje,
a za nas je čuo ceo svet.

Naš narod je mali.
Ne mora on baš sve da zna.

Kod nas je omogućeno većini da budu nezadovoljni.
Nema mnogo demokratija koje se mogu time pohvaliti.

U dosadašnjem razvoju ostvareni su fantastični rezultati,
što nas obavezuje da i dalje negujemo nadrealizam u radu.

Kod nas nema fatamorgana,
jer smo mi svoje pustinje zasnovali na dijalektičkom materijalizmu.

Njegovi najbliži saradnici
podnosili su ostavke iz zdravstvenih razloga.
Inače bi se na smrt razboleli.

Analiza mokraće onih koji pišaju uz vetar
pokazaće da je to nezdrava pojava.

Kod nas postoji apsolutna sloboda govora.
Ako dozvolite, ja bih o tome rekao i nešto više.        

Ispoljen je visok humanizam prema idejnim protivnicima.
Sprečavani su da govore kako ne bi bili osuđivani na teže kazne.

Ljudi se sve više žale
zato što imaju sve više poverenja u ovo rukovodstvo.

Zabranjeno je prognozirati rezultate izbora,
jer se time zbunjuju komisije koje prebrojavaju glasove.

Taman stignemo do cilja
kad nam se nešto ispreči na pola puta.

Primeri zbratimljenih gradova postoje još od davnina.
Recimo, Sodoma i Gomora.

Svi smo mi jednaki pred zakonom,
što umnogome olakšava posao zatvorskom krojaču.

Ako policija pretuče nevinog,
žrtva nije kriva.

Najslavnije bitke naše prošlosti
vođene su u živopisnim predelima.
Mislilo se i na razvoj turizma.

Tek kada je milicija upotrebila suzavac,            
videlo se da je narodu žao što je izašao na ulice.

Bezbednosna situacija nikad nije bila bolja,
što je vrlo važno u slučaju da narod izađe na ulice.

Ponekad pomislim da nisam u pravu.
Ali, ko sam ja da o tome prosuđujem!

Pažljivo slušajte.
Ovo što ću vam reći
ponavljaću četrdeset godina.
 
Nema ko da ode u šumu.
Danas smo svi svedoci.

Mi smo dobili više bitaka,
ali se u istoriji neopravdano pominju
samo one u kojima smo učestvovali.
 
Posledice krize se ublažavaju,
što je jasno svakom ko čita novine.

Nismo prošli baš slavno,
ali ćemo se više truditi u sledećem mimohodu.

Rukovodioci krstare zemljom uzduž i popreko.
Izgleda da je postradalo područje veće
nego što se u prvi mah činilo.

List je oslobođen poreza na promet.
Zabranjen je.

Mi još ne znamo šta nas je snašlo,
ali čim saznamo napravićemo reformu obrazovanja.

Dželat će besplatno izvršiti narednu egzekuciju.
Prihod ide u humanitarne svrhe.

Ne samo da su bili inspiratori naših pobeda,
nego su ih i domaštali do kraja.

Za slobodu se mora boriti svim sredstvima,
a vi ste izabrali baš nedopustiva.

Glas vapijućeg u pustinji
bez potrebe uznemirava domaću javnost.

Sa onima koji misle drugačije,
obavljen je razgovor u nekoliko rundi.

Nisam baš oduševljen disidentima.
Stvaraju se decenijama, a nestaju preko noći.

Ne mogu da idem vašim stopama.
Ja nosim veći broj cipela.

Ožalošćena porodica je
osnovna ćelija našeg društva.

Spomenik je posetio mesto na kome će biti podignut.

Ne može otkrivanje spomenika da prođe  bez neke krpe.

Kad nam je najteže setimo se majke,
ali vaše.
 
Sada biste ponovo išli na Goli otok,
koju knjigu biste poneli sa sobom?

Četiri godine u revoluciji
to je biznis stoleća.

Mogao sam i ja da postanem neznani junak,
ali nisam hteo da se pravim važan.

, , , ,