Nema nijednog trenutka vremena, niti ijednog koraka prostranstva, koje ne daje lekciju čoveku.
Mnogo znači kad u kući ima molitvenik.Molitva privlači Božiju blagodat. To osećaju svi domaći. To osećaju i oni kojima su srca ohladnela. Zato se treba neprestano moliti.
Misli su poput ptica. Ne možemo im zabraniti da lete, ali je do nas da li ćemo im dozvoliti da slete i naprave gnezdo u našoj glavi.
Ljubav je najjače oružje koje postoji, nema te sile i tog oružja koje će moći protiv ljubavi da se bori, sve se tu ruši.
Briga nije dobra, jer ne samo da troši našu energiju već nas mnogostruko upliće u klupko samovažnosti, gordosti i neverja.
Ne smetaju nama drugi, smetamo samima sebi. Mi mislimo da je zlo napolju, da kruži oko nas, ali ako mi ne bismo imali zlo u sebi, ono se ne bi moglo zakačiti za nas.
Naše misli utiču ne samo na nas, nego na sve što nas okružuje. Moramo da upućujemo dobre misli, pa će nam biti bolje.
Bez ljubavi nema života.
Kada izgubiš nadu i pomoć ljudsku, potraži je od Boga samog i dobićeš je otkuda se nisi nadao ni zamišljao.
Treba da se opustiš. Ne uzimaj previše na sebe brige ovog sveta, već čuvaj svoj mir i živi sa Bogom. Neka ide kako ide.
Svako dobro i svako zlo potiče od misli, jer smo mi misleni aparat. Utičemo čak i na biljni svet, budući da i biljni svet ima nervni sistem. Svi očekuju mir, utehu, ljubav.
Pokajanje je izmena života. Potrebno je da čovek ode do sveštenika ili svog bližnjeg i da mu kaže šta mu remeti mir. Čim naši bližnji saučestvuju u našem stradanju mi dobijamo utehu i snagu.